English
Vesti o Ofset štampi, Digitalnoj štampi, Grafičkoj pripremi, Grafičkoj doradi
Preuzmite sadržaj o Ofset štampi, Digitalnoj štampi, Grafičkoj pripremi, Grafičkoj doradi
Kontakriajte nas u vezi Ofset štampe, Digitalne štampe, Grafičke pripreme, Grafičke dorade


Kako da...tehnike

Priprema za štampu – Osnove

O bojama
Danas se u procesu pripreme za ofset štampu gotovo isljučivo koriste kompjuteri. Ostali metodi, kao fotopostupak ili slovoslaganje, koriste se samo u specijalnim slučajevima. Prvi problem kod upotrebe kompjutera za pripremu za štampu predstavlja način na koji se boje dobijaju na monitoru za razliku od metoda dobijanja boja na papiru u ofset štampi.
Boje na monitoru nastaju pobudom fosfornih zrnaca na zastoru, koja potom svelte u tri osnovne boje: crvenoj, zelenoj i plavoj. Kombinacije različitih intenziteta ove tri osnovne boje daju nijanse. Kombinacija sve tri boje najjačeg intenziteta daje belu, dok odsustvo sve tri komponente daje crnu boju. Tako ove boje zovemo aditivnim. Spektar boja koji monitor može da prikaže nazivamo RGB kolorni spektar (gama). Ovaj spektar je uvek manji od prirodnog.

Boje na papiru, kod kolorne ofset štampe, dobijamo kombinacijom polutonova različitog intenziteta suptraktivnih boja (u odsustvu svih osnovnih boja dobijamo belu - papir) - cijana, mađente i žute (CMY). Četvrta boja - crna (K od key color) - dodata je radi pojačanja kontrasta usled nesavršenosti mastila. Spektar boja koje je moguće proizvesti na papiru, CMYK kolorni spektar, manji je od prirodnog i razlikuje se od RGB kolornog spektra.

Prilikom pripreme za štampu monitor imitira (emulira) boje iz CMYK spektra, ali treba voditi računa da nije u stanju da prikaže sve nijanse iz ovog spektra. Veći problem može nastati kada se štampa slika u RGB spektru - rezultati su uvek nepredvidivi jer je RGB širi od CMYK spektra, tj. ne preklapaju se. Najbolja praksa je uvek pre štampe RGB slike pretvoriti u CMYK format, ili koristiti Adobe Graphic Suite koji će taj posao uraditi za Vas.
Takođe, veoma je važno da monitor bude kalibrisan da što vernije prikazuje (emulira) boje iz CMYK spektra. Jedini pouzdan način da se monitor kalibriše je hardverskim uređajem i ovo je potrebno raditi najmanje jednom nedeljno. Razna softverska rešenje, kao Adobe gama ili Samsung Magic Colors, mogu poslužiti kao prva pomoć, ali im nikako ne treba verovati.

O polutonovima
Kolorna štampa u ofset tehnici postiže se upotrebom četiri boje: cijana, mađente, žute i crne. Svetlije tonove svake boje postižemo štampanjem malih tačaka date boje (najčešće) pravilno rapoređenih na određenom prostoru i različitih prečnika (raster). Tačke su dovoljno male da ih oko ne vidi ponaosob, već stapa sa belom podlogom dajući poluton. Prečnik tačke određuje nijansu - što je prečnik tačke veći to je poluton zasićeniji. Na slici su prikazani različite nijanse sive (crne) i uveličan raster u štampi.
Ukoliko želimo da postignemo nijanse u kolornoj štampi potrebno superponirati rastere osnovnih boja određenih intenziteta. Na primer, da bismo dobili željeni ton zelene boje štampamo rastere cijana i žute u određenim odnosima. Na primeru je preuveličana rasterska tačka, ali to je potrebno jer je monitor uređaj male rezolucije, ali to je posebna tema. Analogno ovome, da bismo dobili kolornu fotografiju o ofsetnoj tehnici, potrebno je 'razložiti' fotografiju na četiri osnovne boje i proizvesto odgovarajuće rastere.
Dve osnovne vrste rastera su AM (amplitude modulation) i FM (frequency modulation). Kod AM rastera elementi su raspoređeni na jednakim odstojanjima, a njihova veličina zavisi od zasićenja polutona. Najčešće se koristi elipsa, krug ili trapezoid, ređe linija ili kvadrat. Elipsasti AM raster najčešće je upotrebi - od dnevnih novina, magazina ili letaka do ekskluzivnih brošura ili reprodukcija. Maksimalna veličina tačke (gustina rastera) izražava se u linijama po inču (ili centimetru). Više o ovome u sekciji o rezoluciji. Kod FM rastera veličina elementa je konstantna, dok se njihova gustina na određenoj površini menja u zavisnosti od zasićenja polutona. Ovaj raster se često naziva i euklidski. Ređe se koristi, uglavnom za štampu ekskluzivnih brošura ili reprodukcija.

Rezolucija
Rasterska grafika, za razliku od vektorske, sastavljena je od konačnog broja tačaka na određenom prostoru. Rezolucija se izražava u tačkama po inču (ili centimetru) - ppi (point per inch) ili dpi (dots per inch). Što je više tačaka na istom prostoru rezolucija je veća.
Rezolucija izlaznog uređaja definiše maksimalan broj tačaka po inču koje dati uređaj može da reprodukuje. Rezolucija rasterske grafike takođe zavisi od rezolucije izlaznog uređaja.
Monitor je uređaj niske rezolucije (~72dpi) i ne može da prikaže fine detalje koji se vide u ofset štampi. Kada pričamo o rezoluciji određene bitmape, ona ne postoji u pravom smislu na monitoru. Monitor uvek prikazuje sliku u rezoluciji 72dpi! Dimenzija bitmape zavisi od veličine desktopa i monitora i izražava se u pikselima. Rezolucija rasterske grafike dobija smisao prilikom štampe. Optimalna rezolucija za ofset štampu je 300dpi. Dakle, bitmapa veličine 800x600 piksela može imati najviše 2,67x2 inča (6,6x5 cm) u štampi. Povećanjem dimenzija ove bitmape zapravo povećavamo dimezije tačaka iz kojih se sastoji i rizikujemo da slika izgleda mutno ili pikselirano (iskockano). Štamparska forma (ploča) se dobija fotopostupkom osvetljavaću ploču kroz trnsparentni grafički film. Već smo videli da u štampi ne postoje nijanse, već samo polutonovi, tako da filmovi predstavljaju monohromatske bitmape za svaku osnovnu boju. Gustina (veličina) tačke u polutonovima izražava se u linijama po inču (lpi). Najčešće vrednosti u ofset štampi su 100-120lpi za manje kvalitetnu monohromatsku štampu ili 150-175lpi za kvalitetnu kolornu štampu. Pravilo za određivanje optimalne rezolucije u štampi je:
(1,5 do 2) * rezolucija filma (linijatura)
Već smo spomenuli da je optimalna rezolucija za pripremu za ofset štampu 300dpi, ali nikako ne sme biti manja od 250dpi, jer će se već pojaviti pikselacija i štampa će izgledati mutno i van fokusa. Nešto veće rezolucije (do 400 dpi) imaju smisla kod visoko kvalitetne štampe od 200 lpi, ali ovde su troškovi štampe veći i imaju smisla samo u retkim situacijama.
Uvek optimizujte bitmape na 300dpi pre štampe, jer time štedite dragocene resurse i ubrzavate proces filmovanja! Veličina podataka raste sa kvadratom rezolucije! Ne treba pomešati rezoluciju filma sa rezolucijom osvetljivača filma, koja je daleko veća - 1200 - 3600dpi. Rezolucija osvetljivača određuje koliko će svaka tačka rastera polutona biti fino reprodukovana na filmu.
POČETNA | PEPV obrazac


                Sapient Graphics Nehruova 2a, Tel/fax 011 2160 234, 011 22 88 434                                 © 2009 by Sapient graphics, design by SixPack